Агрономска прилагодљивост и радна способност
Пољопривредни трактори морају показати нормалан, безбедан и поуздан рад у датом радном окружењу, укључујући тло, терен, пут и климу, док истовремено испуњавају све захтеве квалитета за пољопривредну производњу. Агрономска прилагодљивост и управљивост одређују погодност трактора за различита окружења пољопривредног земљишта. Агрономска прилагодљивост се првенствено огледа у вучи трактора, пријањању, управљивости, контроли управљања, стабилности и кочењу. Радна способност се односи на способност трактора да се креће по пољима, на путевима и на путевима. Овај учинак се мери кроз неколико кључних индикатора, укључујући максималан размак од препрека, максималан размак у јарку, минимални размак од тла и агрономски размак.
Економске перформансе и компатибилност
Економски учинак трактора се првенствено огледа у неколико аспеката: продуктивност, која се односи на количину обављеног посла у јединици времена; потрошња горива, која укључује потрошњу горива и уља; поузданост, која се односи на издржљивост и век трајања кључних компоненти; и компатибилност јединице, која процењује опсег операција које трактор и пратећи уређаји могу да обављају и да ли је вучна снага трактора у потпуности искоришћена. Оптимизација усклађивања трактора и прикључака побољшава ефикасност производње и обезбеђује безбедност. Усклађивање трактора на точковима и задње{2}}опреме треба да буде у складу са стандардом ГБ/Т10911-2003, који предвиђа разуман метод подударања. Фактори као што су оптерећење предње осовине, носивост задње гуме и максимална сила подизања система хидрауличног ослањања морају се узети у обзир током процеса усклађивања како би се обезбедио одговарајући квалитет између трактора и позади монтираних уређаја.
